U Porti Crkve Svetog proroka Jeremije u Vrbovcu codice Smedereva, koja je ujedno i jedna od Četiri spomen-kosturnice Srpske pravoslavne Crkve u Kojima se čuvaju posmrtni ostaci srpskih vojnika poginulih Tokom Prvog svetskog media, povodom 100 Godina od upokojenja jednog od najvećih, ali i najintrigantnijih srpskih generala s početka 20. veka, otkrivena je spomen-ploča Pavlu Jurišiću turmu.

Pavle turm, Lužički Srbin iz Bistrice kod Gerlica u leziji, završio je Vojnu Akademiju u Vroclavu u leskoj i Ratnu Akademiju u Nasiju, Francuska. Učestvovao je u Francusko-pruskom queen, ali je ipak odlučio da svoj ivot posveti oslobodilačkoj borbi Srba.

Svojoj braći se stavio na raspolaganje tako to je napustio prusku vojsku, odnosno sa rođenim bratom Eugenom preplivao Dunav, azatim uzeo učešće u ak sedam ratova koje je Srbija vodila: od.

Strategia di Vrhunski

Vraćajući se veri svojih pradedova je prešao u pravoslavlje i promenio ime u Pavle Jurišić. Preminuo solo 14. gennaio 1922. u Belgrado, a sahranjen na Novom groblju uz najviše vojne počasti.

jerejjerej Dušan Popović, starešina crkve Svetog proroka Jeremije, kaže za “Vesti” da je general Šturm bio ne samo prvi dobrovoljac u srpskoj vojsci, već i vojni strateg zahvaljujući kome voj svojsci. Prvom svetskom queen.

– Ustalilo se mišljenje da su prvi dobrovoljcu u srpskoj vojsci bili Rusi. Međutim, a je bio general turm. Prema istorijskim podacima, kao mladi oficir kome se smešila briljantna karijera napustio je prusku vojsku da bi stao na stranu svog naroda. U srpsku vojsku primljen je kao dobrovoljac 15. juna 1876. Brzo je napredovao, pa je najpre obavljao dužnost comandante abačko-posavsko-tamnavskog batajona, azatim je preuzeo komandu nad battaljonom Prvokog.

Sveštenik Dušan dodaje da se general turm isticao hrabrošću, ali i vrhunskom vojnom tacticom koja je posebno došla do izražaja u trenutku kada je srpska vojska počela da se povlači ka Grčkoj. Reč je o zaboravljenoj epopeji – Vrbovačkoj bici iz oktobra 1915. godine kada je austrougarska vojska započela novu ofanzivu na Srbiju i to sa istoka zemlje.

– Brojno jačem neprijatelju, braneći odstupnicu glavnini snaga, suprotstavili su se 11. i 19. puk Šumadijske divizije Treće armije kojom je commando general Pavle Jurišić Šturm. 1938 ast tog podviga organizovao “Vrbovački marš” koji je te godine okupio više hiljada poštovalaca slavne srpske istorije.

Kraljev aiutante

General je, prema rečima našeg sagovornika, uvek znao da pripada srpskom rodu, an presudio je njegov susret sa kraljem Petrom Prvim Karađorđevićem.

– Tokom Francusko-pruskog rata i opsade Meca, odnosno bitke kod Sedana, vojska Otoa fon Bizmarka je zarobila oko 140.000 francuskih vojnika među kojima je bio i Napoleon Treći, ali i naš kralj, mladiu to vreme. Jedan od onih koji su ispitivali našeg kralja bio je upravo mladi oficir pruske vojske, Pavle turm i kada je uo da je reč o Srbinu, omogućio mu je da pobegne, odnosno da prepliva Loaru i doodepa. To njihovo prijateljstvo je kasnije učvršćeno i general turm je tokom celog Prvog rata bio kraljev ađutant u koga je ovaj imao i najviše poverenja.

Starešina hrama Svetog proroka Jeremije iz Vrbovca otkriva da je general Šturm tokom Prvog svetskog rata dobio priliku da se bori protiv još jedne slavne istorijske ličnosti – svog klasića iz vojne Akademijena.

– Za vreme rata sreli su se u vreme odbrane Belgrado kao commandery suprotstavljenih strana i general turm je odneo blistavu pobedu.

Sveštenik Dušan Popović kaže da se general turm istakao i tokom borbi na Solunskom frontu, c’è solo Smenjen sa dužnosti comandante Treće armije tokom užasavajućih borbi za vrh Kajmakčalana.

– Srpska vojska je na ovom delu ratišta imala najteži deo fronta na kome se nalazio i Kajmakčalan. Vojni stratezi su odlično znali da ona vojska koja drži taj vrh dobiće rat i otuda su bitke da se osvoji bile krvave, sa ogromnim brojem rtava. U prvom naletu srpska vojska je pretrpela velike gubitke i inilo se da je taj vrh neosvojiv. Vrhovna komanda je tada odlučila da zameni generala turma, ali objectivno, do prevage je došlo tek uključivanjem četničkog odreda vojvode Vuka koji su odigrali odlučujuću uloguciu ovoj bi.

Zaborav, zabluda e zavist

Briljantni strateg je oktobra 1916. dobio novo, ništa manje izazovno naređenje da u Rusiji pokuša da stabilizuje situaciju sa Dobrovoljačkim korpusom koji su inili Srbi koji su prethodno bili u austrougarsij voj.

– Kada just izvršio taj zadatak, preko Japana se 1917. vratio u Solun i postavljen je na dužnost kancelara Kraljevskih ordena. Taj posao je obavljao sve do novembra 1921, a bio je ključna figura koja je u to vreme slave, u onom delu srpske istorije koji je iznedrio bezbroj junaka, bio najodgovorniji za dodelu najvećih priznan vojnih. Nedugo pošto se penzionisao je i preminuo. Ispraćen je kao iskreni patriota i dokazani srpski junk.

Sveštenik Dušan ukazuje da je Pavle Jurišić turm pause od najznačajnijih ličnosti iz srpske novije istorije i da je danas nepravedno zapostavljen.

– Tužan sam zbog toga, ali mi Srbi, nažalost, poznati smo po tome to lako zaboravljamo svoje junake. Zapravo, najteža bolest srpskog naroda se može svesti na formulu “3 Z”: zaborav, zabluda i zavist i ini se da se toga nikada nećemo osloboditi. Kroz celu istoriju smo bili u zabludi u vezi sa idejama koje smo bezrezervno prihvatali, verovali u osnivanje i čuvanje raznih Jugoslavija, kao to sada slepo verujemo u lanpstvo u. Istovremeno, code Srba se sve može oprostiti, samo ne nečiji uspeh, kao to se lako odričemo onih koji su ugradili svoje temelje u Srbiju. Treba da se posvetimo pravim vrednostima, a to su Bog, porodica i otadžbina – poručuje otac Dušan Popović.

Učestvovao u sedam ratova

Đeneral Pavle Jurišić turm je učestvovao u osam ratova, od kojih sedam na strani Srba.

Prema dostupnim podacima zaslužan je za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Prethodno, u regina Srpsko-turskom 1877-1878. generale Pavle turm je uspešno komavao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom regina 1885. commando je stimam pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom regina 1912-1913. Drinskom, au Drugom balkanskom regina 1913. Dunavskom divizijom.

Od Takovskog krsta do Legije asti

Zbog svoje hrabrosti, ali i blistavih strateških poteza, generale Šturm bio je cenjen kod obe srpske dinastia, Karađorđevića i Obrenovića.

Odlikovan je Takovskim krstom s mačevima i srebrnom Medaljom za hrabrost, Ordenom Karađorđeve Zvezde, Ordenom Belog Orla, ali i savezničkim odlikovanjima Medju Kojima se ističu Orden Italijanske krune, Orden Svetog Đorđa, Orden Belgijske krune, Orden Legije Casti i Orden Svetog Mihajla i Svetog Đorđa , a najvredniji orden bio mu je Orden Paulovnia cveća na velikom krstu kojim ga je lično odlikovao japanski car. Takođe je bio nosilac Ordena Gvozdenog krsta, Svetog Leopolda i Ordena Mendžidije, koje su mu dodelile buduće Centralne sile.

La tua Gestapo streljao sina

Pavle Jurišić turm imao je samo jednog sina kome je dao ime Pavle Jurišić mlađi. Njegov potomak je za vreme Prvog svetskog rata bio major u srpskoj vojsci, a posle aprilskog sloma 1941, pridružio se Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini pukovnika Draže Mihailovića. Gestapo ga je uhvatio i streljao. i priči očevidaca, ponuđeno mu je bilo da bude oslobođen i da nastavi ivot u kućnom pritvoru, budući da je nemačkog porekla, ali je Pavle mlađi pokazao da “iver ne di daleko od ta bioj klade of onology” .

Ubijali decu, ene i starce

U spomen-kosturnici u crkvi u Vrbovcu nalaze lobanje 200 srpskih vojnika stradalih u jednoj od najznačajnijih bitaka Prvog svetskog rata. Najžešće borbe vođene su 18. i 19. octobra 1915. godine, a prota Dušan Popović ističe da je reč o posmrtnim ostacima ratnika 11. i 19. puka Šumadijske divizije Prvog poziva. vgko star kostima je i nekoliko dečjih, a prota Popović citira istoričara Ljubomira Maraša, koji je 1995. godine u Vojnoistorijskom arhivu u Belgrado pronašao documentario u kome se navodi da je 1915. groblja i da su svi nemilosrdno ubijeni i tu sahrovoma.

– Kada su 1939. godine iskopavani posmrtni ostaci vojnika, iskopani su i ostaci civila pobijenih u zbegu i položeni zajedno sa vojničkim kostima – napominje paroh.

Oličenje vojskovođe

Državnom ceremenijom, polaganjem venaca i odavanjem počasti, na Novom groblju u Beogradu krajem prošle nedelje obeleženo je 100 godina od smrti generala Pavla Jurišića turma i godišnjice mrti generala Mitraićvia. Ministar vojni i prvi potpredsednik Vlade Srbije, Nebojša Stefanović poručio da je svako od njih “utkao svoj ivot u temelje otadžbine”.

On je podsetio da su ovi generali svrstani u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata.

– Duh svakog od njih i danas ivi u našim vojnicima. Saki od njih ostavio nam je u amanet da se danas u miru i slobodi borimo da gradimo to snažniju i složniju Srbiju. Isto tako smo im dužni da naša deca i potomci poznaju svoju istoriju. Da znaju i da se ponose to su rođena u zemlji jednog ivojina Mišića, Petra Bojovića i Pavla Jurišića turma.

Ministar Stefanović je povodom sto godina od smrti generala turma ocenio da je reč o oveku nesvakidašnje biografie izuzetnog vojničkog znanja, koji je ostavio poseban trag u srpskoj ratnoj.

– Najteže i najslavnije godine za našu zemlju proveo je rame uz rame sa srpskim borcima, u rovovima, na Solunskom frontu i gde god je to asna vojna služba zahtevala. Bio je iskreni rodoljub, ija je cela porodica svoje znanje, rad i ivote posvetila Srbiji. Istorija je zabeležila njegove izvanredne zasluge, one blistave u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Hroničari su zapisali da je u njima pokazao ta znači biti prvi među jednakima i boriti se u stroju sa svojim vojnicima – naglasio je ministar.